Proleće u mom juKra

Za početak proleća je jednom Čuvaru Sille srce bilo puno kad je video prolećne pupoljke Sille, mlade u Trenerka Stilu posvuda! Martovske ide na Pozerskoj bile su upriličene šetnjom ozimih džiberčića, novih entiteta dva džibera sa bokserom (već viđenih u drugim krajevima), kao i ritualnim paljenjem kontejnera. Skupljao se Skill ispred Maksija, zračilo se ispod Semafora, vozio se NFS sa pravim kolima, prepričavale zimošnje priče, čekao poslednji dnevni na Pozerskoj... Sve u svemu, jako svečan događaj, uz nezapaženu proslavu izlivanja asfalta-temeljca ispred Gajbe Zdravlja (sve je tu osim zdravlja).

Od tada je prošlo već neko vreme, i već je došlo vreme za tradicionalno Tucanje ("Možda je rođena s tim, a možda je to Černobilj?" - n.n.) pred tri aprilske proslave Sille, o kojima će biti više reči pošto se Proslavi Kako Valja.
Neobični običaj Tucanja datira još iz Davnih Vremena, još za postojanja Silnog mora, kada je Silla još uvek bila živo biće i razmnožavala se pomoću jaja koje more izbaci na obalu. Legenda kaže da je od jednog takvog jajeta nastala Hilla, a da se Silla izlegla kada je to jaje puklo i tako ostala vezana za Hillu i vremenom jačala i postajala Silna. Međutim, to je samo jedna od teorija, i ne sme joj se verovati. Silla je sa nama (jeste i biće) oduvek i zauvek, bez početka i bez kraja, 42.

Sve u svemu, biće ovo još jedno berićetno leto, Silla je mlada i povoljna, a i pothranjena iz legendarnog Komisiona, koji je našao svoju zaboravljenu braću u budžacima beogradske republike. Budite uz Sillu, jer Silla je sa nama.